Prenaglašena je odjena Guardiana da Srbiji prijeti kriza vanjskog duga

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić izjavio je danas da je prenaglašena ocena britanskog Guardiana koji navodi da Srbija spada u devet zemalja kojima preti kriza spoljnog duga. “Prenaglašena je ocena da Srbiji preti kriza spoljnog duga, jer u poslednjih pet, šest godina nije bilo značajnih promena”, istakao je Arsić u izjavi Tanjugu.

Prema njegovim rečima, u tom periodu je promenjena struktura spoljnog duga, koji predstavlja ukupan dug javnog i privatnog sektora prema stranim poveriocima, jer se privatni sektor razduživao, dok se javni sektor zaduživao. “Bar kada je reč o Srbiji ne postoji razlog da se kaze da postoji opasnost od krize spoljnog duga. Spoljni dug ne raste, već je i manji od iznosa koji su naveli, jer su se značajno razdužile i banke i privreda”, rekao je Arsić i dodao da i rast javnog duga, odnosno ukupnog iznosa dugova države, usporava zbog smanjivanja deficita.

Sa smanjivanjem fiskalnog deficita u ovoj i u narednim godinama, navodi on, otkloniće se osnovni uzrok rasta i javnog i spoljnog duga Srbije. “Tako je kriza spoljnog duga kod nas moguća jedino ako se dogode veći međunarodni, odnosno regionalni poremećaji”, navodi Arsić. Prema podacima Ministarstva finansija, 31. maja ove godine javni dug Srbije iznosio je nešto više od 24 milijarde evra, što je 72,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Poslednji podaci Narodne banke Srbije, iz marta 2015. pokazali su da je spoljni dug na kraju prvog tromesečja iznosio 26,73 milijarde evra. Od toga, dug javnog sektora iznosio je oko 15,06 milijardi evra, a privatnog (banke, firme, građani) 11,48 milijardi. Gardijan, inače, piše da se trenutno devet evropskih država nalazi u dužničkoj krizi, dok je Srbija u grupi zemalja kojima ona preti zbog visokog spoljnog duga. Pozivajući se na izveštaj britanske organizacije Jubili det kampejn (Jubilee Debt Campaign), britanski list piše da su pored Grčke, dužnickom krizom zahvaćene Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kipar, Irska, Portugalija, Španija i Ukrajina, dok je Srbija u opasnosti od krize spoljnog duga jer njen neto dug prema svetu iznosi 98 odsto BDP-a, a oko 9,6 odsto budžetskih izdataka odlazi na otplatu dugova.

Osim Srbije, među državama kojima preti rizik od krize zbog visokog spoljnog duga su i Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka. U grupi zemalja kojima preti kriza izazvana dugovanjima privatnog sektora su Albanija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Turska i Britanija. U dužničkoj krizi su zemlje čiji neto dug prema svetu iznosi više od 30 odsto BDP-a i u kojima više od 15 odsto prihoda iz državnog budžeta odlazi na otplatu spoljnog duga.

You may also like

0 comments