Beograd – Dok nekome ne smrkne, drugome ne svane, kaže naš narod. Cena nafte na svetskom tržištu u protekloj godini gotovo je prepolovljena, zbog čega gube izvoznici, ali ukoliko bi se zadržala i tokom ove godine, vrednost našeg uvoza u 2015. bila bi manja za milijardu evra, ukazao je nedavno Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta.
Ako je verovati Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA), u narednih pet godina očekuje se tek skroman rast globalnih cena nafte. IEA veruje da će cene nafte sa sadašnjeg nivoa od 50 do 55 dolara za barel porasti na 73 dolara u 2020. godini, što bi i na duži rok blagotvorno delovalo na našu ekonomiju, bilans spoljne trgovine, kao i na ukupne državne finansije. Među prvih pet odseka sa najvećim učešćem u srpskom uvozu, koji je u prošloj godini vredeo 20,6 milijardi dolara, nafta i naftni derivati su na drugom mestu sa 1,8 milijardi dolara. “Prema tome, sve procene u vezi sa BDP-om, ravnotežom u platnom bilansu, prostorom za zaduživanje sa gledišta eksterne likvidnosti, imaju veze sa promenama cene nafe” zaključuje Stamenković.
Cene nafte su pre juna 2014. premašivale 100 dolara, a od juna su pale oko 50 odsto. Kretanje cene nafte ima veze i sa cenom prirodnog gasa, što nam takođe ide naruku. Cena ruskog gasa za većinu članica Evropske unije i Tursku mogla bi ove godine da padne za 35 odsto zbog pojevtinjenja nafte, prenele su u petak (13. februara) ruske „Vedomosti”, pozivajući se na prognoze ruskog ministarstva ekonomije.
Među prvih pet odseka sa najvećim učešćem u srpskom uvozu prirodni gas je u 2014. bio na četvrtom mestu, sa 807,5 miliona dolara. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije u 2014. godini vredela je 26,68 milijardi evra, što je za 217 miliona evra, ili 0,8 odsto, više nego u prethodnoj godini. Izvoz je u 2014. vredeo 11,15 milijardi evra, što je za 160 miliona evra ili 1,4 odsto više nego u u 2013, a uvoz 15,52 milijarde evra, što je za samo 57 miliona evra, ili 0,4 odsto, više nego u prethodnoj godini.
Pokrivenost uvoza izvozom u 2014. godini bila je 71,9 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 71,1 procenat.
U 2015. godinu se ušlo sa blago rastućim trendom izvoza i blago opadajućim trendom uvoza, ukazao je Stamenković. Prema njegovim rečima, još je rano za prognoze. U prošloj godini, od 10 industrijskih grana samo u tri je zabeležen rast proizvodnje, i to u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji i industriji nemetala. Ulazimo u 2015. godinu sa stabilnom tendencijom rasta u prehrambenoj industriji, koja učestvuje sa jednom četvrtinom u prerađivačkoj industriji, dodao je. Prema njegovim rečima, u 2014. u automobilskoj industriji zabeležen je pad od tri odsto u odnosu na godinu ranije, ali je sa 1,9 milijardi evra vrednosti izvoza ona i dalje na prvom mestu. Održavanje postojećeg nivoa produkcije i izvoza automobilske industrije u 2015. bilo bi, kako je kazao, značajno za ukupan izvoz Srbije.
Prehrambena industrija imala je u 2014. rast od oko pet odsto i na drugom je mestu po vrednosti izvoza sa oko 1,3 milijarde evra, naveo je Stamenković. Prema njegovim rečima, proizvodnja metala mogla bi da bude značajna za izvoz zemlje ukoliko „Esmark” kupi „Železaru Smederevo” i poveća proizvodnju i izvoz čelika, od čega će značajnu korist imati i domaća prerađivačka industrija.
